Dijeta bez fizičke aktivnosti loša po zdravlje!

Skidanje kilograma pukim gladovanjem donosi više štete nego koristi. Ispostavilo se da možete imati i mnogo veću kilažu od standardne i da budete sasvim zdravi…pod uslovom da ste fizički aktivni, tvrdi profesor Nikola Lukić u autorskom tekstu za Moj svet zdravlja.

Samo držanje restriktivnih dijeta se nije pokazalo kao dobar način za gubitak težine. Dokazano je da je čak 95% ljudi koji su držali dijetu povratilo svoju kilažu u roku od tri do pet godina i to sa većim procentom masnog tkiva.

Restriktivne dijete drastično ograničavaju kalorijski unos što usporava metabolizam, dovode do depresivnih stanja korisnika, olakšava gubitak mišićne mase umesto masne i dovodi do toga da postajete lakši ali sa jako lošim telesnim sastavom.

One ne podstiču trajne promene u načinu života već samo privremene što dovodi do toga da nakon prestanka držanja dijete vrlo brzo se vraćate starim navikama u ishrani i brzom povratku stare kilaže, a često i veće.

Vežbe bez dijete ne smanjuju kilažu ali…

Samo povećanje fizičkih aktivnosti često ne dovodi do smanjenja telesne mase, ali zato pozitivno utiče na stanje celog organizma,  pa su tako mnoga američka istraživanja pokazala da je fitnes nivo, odnosno stanje utreniranosti kao prediktor dugovečnosti mnogo važnije od same težine.p3 Osobe koje su i po 25 kg teže od preporučene kilaže, ali su aktivni imaju nižu stopu smrtnosti od neaktivnih sa normalnom telesnom masom, pa tako sedentarni, neaktivni muškarci imaju 2,5 puta veću smrtnost od gojaznih, ali fizički aktivnih.

Idealna kombinacija

Svakako najbolji način da se postigne željena, trajna i zdrava  težina jeste pravilno dozirano fizičko vežbanje i korigovanje navika u ishrani. Da bi uspeli u tome  morate imati visok stepen motivacije i sposobnosti da promenite način života.

Set osnovnih pravila kojih bi se trebalo pridržavati da bi uspeli u ostvarenju svojih ciljeva:

  • Uspostaviti negativan energetski bilans, tj. broj unesenih kalorija treba da bude manji od broja potrošenih;
  • Postepeno smanjenje unosa kalorija, jer naglo može usporiti metabolizam, usporiti rad štitne žlezde i dovesti do pada mišićne mase umesto masne. Dnevne potrebe za kalorijama kod žena iznose oko 2000, a kod muškaraca oko 2500 i one još zavise od težine, visine, godina starosti, telesne kompozicije, dnevnih aktivnosti. Sa stanovišta zdravlja smanjenje dnevnog unosa kalorija ispod 1200 za žene i 1800 za muškarce nije dobro.
  • Za gubitak 1kg masti nedeljno potrebno je da se postigne negativan energetski bilans od preko 7000 kalorija;
  • Izbaciti proste šećere i trans masti iz ishrane;
  • Da bi efikasnost gubitka masti bila veća fizička aktivnost mora biti uključena tokom većine dana u toku nedelje. Ona mora biti prilagođena godinama starosti, zdravstvenom statusu i trenutnom fizičkom stanju korisnika;
  • Dužina treninga varira od 45 minuta sa progresijom do 90 minuta;
  • Mnoga istraživanja su pokazala da je kombinacija aerobnih i anaerobnih aktivnosti mnogo efikasnija nego samo aerobne (hodanje, trčanje, plivanje, biciklizam…), ili samo anaerobne (dizanje tegova, sprintevi, skokovi…). Aerobne aktivnosti ubrzavaju metabolizam i troše masti tokom treninga, dok anaerobne visoko intezivne vežbe drže metabolizam na visokom nivou satima posle treninga (čak 3 do 14 sati u zavisnosti od inteziteta). Organizam metaboliše 9 puta više masti za svaku potrošenu kaloriju tokom anaerobne nasuprot aerobnoj aktivnosti. Anaerobne aktivnosti kod visoko gojaznih je teško izvoditi na početku procesa, pa je njih potrebno postepeno uvoditi jer mogu izazvati ozbiljne povrede i druge neželjene efekte;
  • Redovan i dobar san – najmanje 7, 8 sati, naći vremena za sebe i ne gubiti kontrolu.namirnice

Šta je rezultat?

Sa povećanjem fizičke aktivnosti dolazi do povećanja mišićne mase, smanjenja masne komponente tela i manjeg obima dok kilaža može ostati ista. Ukoliko kilaža stagnira potrebna je dodatna motivacija za povećanje obima treninga i dodatna korekcija ishrane.

Veći procenat mišića znači i veći utrošak energije. 1kg mišića može sagoreti dnevno između 50 i 100 kalorija, dok 1 kg masti samo 3.

Negativan energetski bilans dovešće do toga da se troše masne naslage za dobijanje energije i nadoknadio kalorijski nedostatak.

Vežbama se ne mogu skinuti masti samo sa određenih delova tela, već će se u  programiranoj proporciji gubiti  u zavisnosti od genetike, pola i hormonskog nivoa. Povećanjem obima mišića određenih oblasti tela može se promeniti oblik tog dela, ali neće dovesti do specifičnog gubitka masti.

Gubitak težine znojenjem u sauna, ili parnom kupatilu je samo trenutni i na račun izgubljene tečnosti. Čim se izgubljena voda nadoknadi telesna masa se vraća na staru težinu.

Dovođenje stanje tela i celog organizma u dobru formu  svakako nije jednostavan posao. Povećana i kontrolisana fizička aktivnost, kao i korigovana ishrana jesu prirodan i zdrav način da se dođe do toga, ali je za to je potreban veliki voljni moment, podrška okoline i stručni nadzor kako ne bi došlo do negativnih posledica primene istih.

 

Definicija gojaznosti

Gojaznost (eng.obesity) je prekomerno povećane telesne mase usled nagomilavanja masnog tkiva i može ozbiljno narušiti zdravlje čoveka. Ona je usko povezana sa raznim bolestima kao što su infarkt miokarda i druge kardio vaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, neke vrste tumora, problemi sa kostima i zglobovima i mnoge druge.

Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji broj gojaznih u svetu se udvostručio u poslednjih 35 godina, dok u Srbiji se smatra da svaka druga osoba ima prekomernu telesnu masu. Posebno je zabrinjavajuće što broj gojazne dece rapidno raste pa je tako kod nas registrovano 20% od koje 2/3 ostane takvo do kraja života i ozbiljno narušava njihovo zdravlje.

Faktori koji utiču na razvoj gojaznosti         

Oni mogu biti nasledni, endokrini poremećaji, ali najčešći problemi današnjice koji učestvuju sa čak 95% svih gojaznih jesu sedentarni način života, odnosno nedovoljna fizička aktivnost i prekomerna ishrana bogata ugljenim hidratima. Zato se kod većine ona veoma uspešno može lečiti kombinacijom pravilno programiranom i doziranom fizičkom aktivnošću i higijensko dijetetskim režimima ishrane.

 

 

 

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here