Do kada treba dojiti dete?

Majčino mleko je nezamenjiva hrana za bebe uprkos napretku industrijskih solucija mleka u prahu popularno nazvanih “formulama”. U većini zemalja sveta pokrenute su kampanje za promociju dojenja, međutim, postoje veliki društveni sporovi oko toga do kog uzrasta treba dojiti dete?

Sve više žena doji svoju decu i sve više žena uživa u dojenju toliko, da žele da ih doje duže nego su prvobitno planirali, duže od uobičajenih par meseci. UNICEF već dugo podstiče dojenje do dve godine i duže i Američka pedijatrijska akademija sada sve snažnije podstiče majke da doje barem jednu godinu i nakon toga onoliko dugo, koliko to majka i dete žele. Čak i Kanadsko pedijatrijsko društvo u svojoj poslednjoj izjavi o prehrani navodi, da žene sve češće žele da doje dete do dve godine ili duže.

Dojenje do 3 ili 4 godine je bilo u istoriji uobičajeno u većini zemalja sveta i ne tako davno  u mnogim društvima je dojenje starije dece je bila učestala pojava.

Zašto bi trebalo dojenje nastaviti i nakon 6. meseca? Jer majke i deca često jako vole dojenje. Zašto bismo prekidali radostan odnos? Nastavak dojenja je koristan za zdravlje kako majke tako i deteta.

Majčino mleko i nakon šest meseci i dalje sadrži belančevine, masnoće i ostale nutritivno vredne i prikladne sastojke, potrebne bebama i deci. Majčino mleko i dalje sadrži imunološke faktore, koje pomažu zaštititi dete. Zapravo, neki imunološki faktori za zaštitu deteta od infekcije su prisutne u majčinom mleku u drugoj godini života u većim količinama nego u prvoj godini.  Majčino mleko i dalje sadrži posebne faktore za rast, koje pomažu imunološkom sastavu da sazri i mozgu, crevima i drugim organima da se razvijaju i sazrevaju.

Uzorci majčinog mleka sa početka (levo) i na kraju (desno) podoja. Prvo "prednje mleko" je vodnjikavo i posnije, a "zadnje mleko" je masnije i zasitnije
Uzorci majčinog mleka sa početka (levo) i na kraju (desno) podoja.
Prvo “prednje mleko” je vodnjikavo i posnije, a “zadnje mleko” je masnije i zasitnije

Pojedina istraživanja su pokazala da deca u jaslicama, koje još uvek doje imaju puno manje infekcija, koje su ujedno i blažeg oblika nego deca, koja dojena nisu. Tako majka, nakon što se vrati na svoje plaćeno radno mesto, izostaje manje radnog vremena ako nastavi da doji svoje dete.

Često se tvrdi da dojenje starije dece mališane čini nesamostalnijim. Međutim, istraživanja su pokazala da dete, koje je dojeno do momenta kada samo odluči da prestane da sisa. (obično u uzrastu između od 2 do 4 godine) je često samostalnije i što je možda još važnije – više je sigurno u svoju nezavisnost. Na dojci je dobijalo zadovoljstvo i sigurnost sve dok ono samo nije bilo spremno da napravi korak prema prestanku dojenja. I ako dete samo napravi taj korak, onda zna, da je uspelo u nečemu, što će ga pomaknuti prema napred. To je prekretnica u njegovom životu.

Naravno, postoje određene situacije, kod kojih se dojenje koristi za stvaranje prekomerne zavisnosti u odnosu. Ali isto to se može dogoditi i kroz jelo ili treniranjem higijene. Tu nije krivo dojenje. To je već zasebna tema.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here