Kako da prepoznate moždani udar?

Svake dve sekunde jedan stanovnik naše planeta doživi moždani udar, a svakih šest sekundi od posledica te bolesti ugasi se jedan život. Moždani udar je vodeći uzrok invaliditeta i demencije i drugi uzrok smrtnosti u Srbiji.

Iako je najviše žrtava među starijima, moždani udar sve češće pogađa i mlađe od 45, a procenjuje se da ga doživi jedna od šest osoba starosti od 15 do 60 godina. Moždani udar nastaje prilikom poremećaja cirkulacije u mozgu. Tada pojedini njegovi delovi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranjivih materija što za posledicu ima oštećenje i odumiranja nervnih ćelija. Oko 85 posto moždanih udara uzrokovano je ugruškom koji zatvori arteriju i onemogući protok krvi – tada je reč o ishemijskom moždanom udaru. Ostalih 15 odsto su hemoragijski moždani udari nastali usled pucanja krvnog suda. Zato nakon pojave prvih simptoma neophodno je odmah reagovati jer u roku od samo nekoliko minuta, nakon što mozak ostane bez kiseonika, moždane ćelije umiru. Iako su ređi, hemoragijski moždani udari imaju veći postotak smrtnosti jer je krvarenje u mozgu teško zaustaviti. Kod ishemijskoga moždanog udara oštećenje mozga može se sprečiti lekovima koji mogu razbiti ugrušak u mozgu te obnoviti protok krvi, pod uslovom da pacijent na vreme stigne u bolnicu, što znači u roku od tri sta od pojave prvih simptoma. Tada se primenjuje tzv. trombolitička terapija kojom se intravenozno daje lek koji “topi” ugrušak.

Simptomi

Moždanom udaru ponekad prethode upozoravajući znaci poput duple slike, vrtoglavice, otežanoga govora ili kratkotrajnoga gubitka vida koji traje od nekoliko sekundi do 60 minuta. Vrlo je važno te znakove upozorenja shvatiti ozbiljno.
Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, noge ili ruke, posebno jedne strane tela, otežan i nerazumljiv govor ili nemogućnost izgovaranja reči, otežano ili potpuno nerazumevanje sagovornika definitivni su simptomi moždanog udara.
Iako na faktore rizika, kao što su godine, pol i genetsko nasleđe ne možemo uticati, rizik od moždanog udara ipak možemo smanjiti. Izbacite cigarete, a alkohol ograničite na čašu crnog vina. Hranite se zdravo, redukujte masnu hranu, unos šećera i soli. Jedite voće i povrće jer ono, prema istraživanju, smanjuje rizik od moždanog udara čak 36 posto. Neka na vašem tanjiru bude puno više ribe i namirnica koje obiluju biljnim vlaknima… i naravno rešite se suvišnih kilograma.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here