Najnovija saznanja u vezi sa ulogom i značajem stomačne mikroflore (mikrobiota) bila je tema skupa na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji je septembra 2015. godine okupio više od 100 domaćih i stranih stručnjaka iz oblasti gastroenterologije.

Skup je organizovan pod okriljem EAGEN (Evropske asocijacije za gastroenerologiju, endoskopiju i nutriciju) i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Lallemand Rosell Institute iz Francuske. Podršku skupu dali su i Udruženje gastroenterologa Srbije, kao i Gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva.
Prof dr Tomica Milosavljević, predsednik EAGEN (Evropske asocijacije za gastroenerologiju, endoskopiju i nutriciju ) govorio je o značaju kontinuirane edukacije gastroenterologa u Evropi, sa ciljem unapredjenja i ujednačavanja visokih standarda prevencije i lečenja bolesti organa za varenje hrane.

EAGEN je jedna od sestrinskih organizacija – osnivača Ujedinjene evropske gastroenterologije (UEG) sa višedecenijskom tradicijom organizovanja postdiplomskih edukativnih kurseva širom Evrope i mediteranskog regiona – ove godine kursevi iz različitih oblasti gastroenterologije, endoskopije i nutricije se održavaju, pored Beograda i u Rimu, Berlinu, Kijevu, Petrogradu, Opatiji, Roterdamu, Portugaliji. Oblast gastrointestinalne mikrobiote poslednjih desetak godina doživljava renesansu interesovanja stručnjaka različitih profila. Dokazana je veza promena crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma. Izgleda da je veliki značaj u nastajanju bolesti digestivnog sistema, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i nekih malignih bolesti, kao što je rak debelog creva. Postoji veoma važna dvosmerna komunikacija, interakcija izmedju mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije i te kako učestvuju.

O svojim iskustvima u radu govorio je i prof dr Peter Malfertheiner, direktor Klinike za gastroenterologiju Univerziteta u Magdeburgu – Nemačka, i rukovodilac edukativnih programa EAGEN. Kad se rodimo prirodnim putem, nasledimo oko 40% crevne mikrobiote, dok je sastav potpuno različit kad se rodimo carskim rezom, i kod te dece je veća verovatnoća za nastajanje alergija i ekcema tokom života. Kasnije, sastav bakterija i njihova raznovrsnost menjaju se sa starenjem, načinom ishrane, uzimanjem lekova. Značaj mikrobiote veliki je u varenju hrane i apsorpciji korisnih materija, ali i u formiranju odbrambenog sistema. Antibiotici su spasli milione ljudskih života, od četrdesetih godina prošlog veka, ali utiču značajno na menjanje crevne mikrobiote. Poslednja decenija je u znaku raširene upotrebe probiotskih preparata u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Dvadesetprvi vek biće sigurno u znaku stabilne i očuvane crevne mikrobiote kao jednog od presudno važnih kriterijuma digestivnog zdravlja – pored efikasnog varenja, odsustva bolesti organa za varenje, efektivnog odbrambenog sistema i subjektivnog osećaja blagostanja.

O značaju i kvalitetu probiotika govorila je Isabelle Champie, direktor marketinga i prodaje Instituta Lallemand Rosell: “Institut Lallemand Rosell bavi se proizvodnjom i istraživanjem probiotskih bakterija više od 80 godina. Svaki probiotski soj Instituta Lallemand Rosell registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu. Stalnim kontrolama u procesu proizvodnje sprečava se eventualna pojava mutacija, kao i prisustvo rezistencije na antibiotike. Institut radi analizu na više od 340 poznatih gena odgovornih za ovaj tip rezistencije, što je jedinstveno u svetu. Pažljivom selekcijom sojeva omogućena je međusobna kompatibilnost i efikasnost. Tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno je da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost odmah nakon unosa u organizam”. Institut Lallemand Rosell proizvodi probiotske sojeve i za svetske kompanije kao što su Sanofi, Bayer, Pfizer, Merck.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here