Iako se o ovom stanju u javnosti retko govori, fimoza spada među češće urološke probleme s kojima se susreću dečaci i odrasli muškarci. Reč je o suženju prepucijuma, kožnog nabora koji prekriva glavić penisa, usled čega prepucijum nije moguće prevući preko glavića – bilo u stanju mirovanja, bilo prilikom erekcije. Iako naizgled bezazleno, ovo stanje može značajno uticati na svakodnevni život, higijenu, pa i psihološko stanje pacijenta, posebno ako se godinama prepušta zaboravu.
Fimoza može biti urođena (fiziološka) ili stečena (patološka). Kod novorođenčadi i male dece prepucijum je u najvećem broju slučajeva prirodno priljubljen uz glavić, što ne predstavlja oboljenje, već normalnu razvojnu fazu. Prema podacima dečje urologije, kod većine dečaka prepucijum se spontano oslobađa do polaska u školu, a kod jednog dela tek u pubertetu. Zbog toga lekari savetuju roditeljima da ne pokušavaju nasilno da prevuku prepucijum kod male dece, jer takvi postupci mogu izazvati ožiljne promene, sitna oštećenja kože i upravo ono stanje koje žele da spreče. Forsiranje, kako naglašavaju dečji urolozi, neretko je i početak problema koji će se kasnije morati hirurški rešavati.
Stečena fimoza javlja se kasnije i najčešće je posledica ponovljenih upala glavića i prepucijuma (balanopostitis), loše higijene, povreda ili kožnih oboljenja kao što je lichen sclerosus, hronična upalna kožna bolest koja dovodi do stvaranja čvrstog ožiljnog tkiva. Kod muškaraca obolelih od šećerne bolesti rizik je dodatno povišen, jer učestale gljivične infekcije, pre svega kandidijaza, mogu vremenom dovesti do ožiljnog suženja prepucijalnog otvora. Tome doprinosi i povišen nivo šećera u urinu, koji predstavlja pogodnu sredinu za razvoj infekcija, pa se nekada upravo pojava fimoze kod odraslog muškarca uzima kao indirektan znak da bi trebalo proveriti opšte zdravstveno stanje.
Simptomi zbog kojih se pacijenti javljaju lekaru najčešće su otežano i bolno mokrenje, balonasto širenje prepucijuma prilikom mokrenja, bol pri erekciji, nemogućnost održavanja higijene, kao i ponavljane upale praćene crvenilom, otokom i sekrecijom. Mnogi muškarci tegobe trpe godinama, ne povezujući ih sa stanjem prepucijuma ili oklevajući da se obrate lekaru iz stida. Takvo odlaganje, upozoravaju urolozi, samo produbljuje problem i otežava lečenje. Posebno opasna komplikacija je takozvana parafimoza, stanje u kojem se sužen prepucijum zaglavi iza glavića i ne može se vratiti u prvobitan položaj, što dovodi do otoka, prekida cirkulacije i zahteva hitnu lekarsku intervenciju, ponekad i hiruršku.
Dijagnoza se postavlja jednostavno, kliničkim pregledom, bez dodatnih ispitivanja. Lekar procenjuje stepen suženja, prisustvo upalnih ili ožiljnih promena i, na osnovu toga, predlaže odgovarajući vid lečenja. Kod dece se posebna pažnja posvećuje uzrastu i razvojnoj fazi, dok se kod odraslih u obzir uzimaju i prateća stanja, poput šećerne bolesti ili kožnih oboljenja.
Lečenje zavisi od uzrasta pacijenta, stepena suženja i prisustva komplikacija. Kod blažih oblika, posebno kod dece, primenjuje se konzervativna terapija – lokalna primena kortikosteroidnih masti tokom nekoliko nedelja, uz nežne vežbe istezanja prepucijuma. Ovaj pristup, prema iskustvima dečjih urologa, daje zadovoljavajuće rezultate u značajnom broju slučajeva i omogućava da se izbegne hirurška intervencija. Važno je, međutim, da se terapija sprovodi pod nadzorom lekara, jer neadekvatna ili predugotrajna primena kortikosteroida može izazvati neželjena dejstva na koži.
Kada konzervativno lečenje ne donese rezultat, ili kada je reč o izraženoj ožiljnoj fimozi kod odraslih, pristupa se hirurškom rešenju. Najčešći zahvat je cirkumcizija, odnosno potpuno odstranjivanje prepucijuma, dok se u određenim slučajevima izvode i operacije kojima se prepucijum samo proširuje, uz njegovo očuvanje (preputioplastika). Operacija je rutinska, izvodi se najčešće u kratkotrajnoj opštoj ili lokalnoj anesteziji, a oporavak je po pravilu brz – pacijenti se već posle nekoliko dana vraćaju uobičajenim aktivnostima, dok se potpuno zarastanje očekuje u roku od dve do tri nedelje. Komplikacije su retke i, uz savremenu hiruršku tehniku, svedene na najmanju moguću meru.
Stručnjaci ističu da je pravovremeno javljanje lekaru ključno, jer se neprepoznata fimoza kod odraslih može odraziti na seksualni život, plodnost i opšti kvalitet života, a u dužem periodu predstavlja i faktor rizika za pojavu hroničnih upala, pa i određenih ozbiljnijih oboljenja u predelu glavića. Hronična iritacija i ponavljane infekcije, naime, smatraju se faktorima koji u višedecenijskoj perspektivi mogu doprineti razvoju malignih promena, što je još jedan razlog zbog kojeg se ovo stanje ne sme uzimati olako.
Roditeljima dečaka se savetuje da, ukoliko primete otežano mokrenje, crvenilo, otok ili učestale upale, dete odvedu kod dečjeg urologa, umesto da problem rešavaju na svoju ruku, oslanjajući se na savete iz okruženja ili informacije sa interneta. Kod odraslih muškaraca, pak, lekari ohrabruju otvoreniji pristup ovakvim temama i podsećaju da je urološki pregled rutinski deo brige o sopstvenom zdravlju, a ne razlog za nelagodu.
Iako je tema o kojoj se još uvek govori sa izvesnom uzdržanošću, lekari poručuju da je fimoza stanje koje se uspešno leči i da nema razloga za odlaganje posete specijalisti. Naprotiv, što se ranije prepozna i tretira, ishod je bolji, a sam tretman jednostavniji i kraći.
