Iako su početkom godine na pozitivnu listu RFZO-a stavljena dva inovativna leka za metastatski melanom, ciljanu terapiju ili inhibitore mogu da primaju samo BRAF pozitivni pacijenti. Bolesnik dobija jedan lek, ali ako se javi rezistencija nema pravo na drugi. Novi Nacrt zakona o lekovima trebalo bi da omogući jednostavniju registraciju lekova, način doniranja terapije i sprovođenja kliničkih studija. Prednost tih studija je u primeni kombinacije nekih lekova koje se na drugačiji način ne mogu dobiti.
Piše: Marina Stojadinović, novinar Radio Beograda
U Srbiji od metastatskog melanoma boluje oko 200 pacijenata. To je najteži oblik zloćudnog raka od kojeg su prethodnih godina pacijenti brzo umirali. Danas se situacija znatno promenila, rečeno je na konferenciji za novinare Udruženja pacijenata obolelih od melanoma (UPOOM) u zemunskom Teatru “Madlenijanum”. Predsednik tog udruženja Savo Pilipović naglasio je da je došlo do revolucije u lečenju metastatskog melanoma inovativnim lekovima sa dve linije terapije:
– Jedno je imunoterapija, a drugo inhibitori ili ciljana terapija. Imunoterapiju mogu da primaju svi pacijenti, bez obzira na to da li su BRAF pozitivni ili BRAF negativni. Ciljanu terapiju ili inhibitore u Srbiji mogu da primaju samo BRAF pozitivni pacijenti. To znači da pacijent dobija jedan lek, ali posle rezistencije nema pravo na drugi, što nije u skladu sa medicinskim i etičkim načelima.
Svesni smo da su ti lekovi skupi, ali s druge strane kao društvo gubimo, jer nemamo kliničke studije i dovoljno donacija zbog rigoroznih propisa – upozorio je Savo Pilipović i dodao da je ipak, došlo je do pomaka. Poslednjih godinu dana odnos države prema obolelima je značajno promenjen, a uspostavljen je i partnerski odnos Udruženja pacijenata obolelih od melanoma sa Ministarstvom zdravlja i RFZO. Inače, Savo Pilipović se već tri i po godine bori sa metastaskim melanomom. Zahvaljujući učešću u kliničkoj studiji u Nemačkoj, u stabilnom je stanju. Pritom naša država nema nikakve troškove za njegovo lečenje. I Stefan Kostić iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma je ukazao na nedostatak MEK inhibitora koji se uzima zajedno sa BRAF inhibitorima. Samo takva terapija daje bolje rezultate za 50 odsto, što je veoma važno za pacijente u težem stanju, posebno za one sa metastazama na mozgu:
– Najnoviji Nacrt zakona o lekovima i medicinskim sredstvima trebalo bi da omogući jednostavniju registraciju lekova, način doniranja terapije i sprovođenja kliničkih studija. Prednost tih studija je u primeni kombinacije nekih lekova koje se na drugačiji način ne mogu dobiti, čak i da to neko plati. U Evropi se ispituju najrazličitije kombinacije i traže najbolji terapeutski efekti kojima se postiže veći procenat izlečenja i duže preživljavanje obolelih od metastatskog melanoma. Neke studije već daju vrlo pozitivne efekte – naglasio je Stefan Kostić.
Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog na Klinici za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu rekla je da nam nedostaju još dva do tri leka, odnosno kombinacija ciljane terapije i imunoterapija za sve pacijente: – Svedoci smo veoma brzog razvoja u onkologiji i celoj medicini. Imamo dešifrovan genom i sva saznanja koja su sakupljana od postanka civilizacije. Recimo, taj BRAF gen je definisan i pronađen u melanomu pre osam godina, a posle pet godina je razvijen lek koji deluje na taj gen. Već sada se ispituju lekovi za neke gene koji su bili otkriveni pre tri-četiri godine i vidi se da su mnogo efikasniji, već u ranim fazama bolesti – kazala je prof. dr Lidija Kandolf Sekulović i istakla da s jedne strane imamo veoma brz razvoj onkologije i medicine, i razvoj lekova i farmaceutske industrije: – S druge strane imamo zdavstvene fondove i trome državne administracije, kod nas i u regionu, koje se sporo prilagođavaju brzom razvoju i revolucionarnim promenama. Naravno, postoje društva gde to prilagođavanje ide mnogo brže. Napominjem da nisu samo Ministarstvo zdravlja i RFZO nadležni. Odgovornost je i na Ministrastvu finansija koje treba to da prepozna. Ono što je pre petnaest godina izdvajano za lečenje više nije dovoljno, jer su sada mnogo veće mogućnosti terapije i prevencije. Zapravo je prevencija malignih bolesti ključna, a još uvek nije prepoznata kao temelj dobre zdravstvene prakse – naglasila je prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.
Budući da je maj posvećen borbi protiv melanoma, Udruženje pacijenata obolelih od melanoma i Udruženje dermatovenerologa Srbije, organizovaće niz manifestacija i stručnih skupova posvećenih prevenciji i lečenju obolelih od ovog tumora. Cilj je da se javnosti, ali i zdravstvenim vlastima ukaže na značaj ranog otkrivanja i odgovarajućeg lečenja ove zloćudne bolesti. Podršku UPOOM-u pružaju i javne ličnosti, među kojima je i glumac Goran Radaković. Rekao je da, uprkos tome, što je melanom teška bolest koja pogađa mnogo ljudi, smatra da smo kao zajednica dužni da im pomognemo i da ih podržimo.
Na sportski teren i bazen kad sunce nije u zenitu
Budući da se izlaganje suncu ne preporučuje između 10 i 17 sati, onda i bazeni i drugi sportski tereni na otvorenom treba da prilagode radno vreme tako da ne rade kada je sunce u zenitu. I UOPOM apeluje da se više vodi računa o tome, jer ćemo tako zaštiti mlade ljude od štetnog UV zračenja.
Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović kaže da u nekim zemljama postoje strategije, pre svega u SAD i u zapadnoj Evropi, kako da se stanovništvo zaštiti od štetnog uticaja sunca. Oni vode računa o tome kako da prilagode radno vreme škola:
– Školska dvorišta uglavnom nisu pokrivena, niti su zaštićena zelenilom. I bazeni nisu pokriveni, a rade od 10 do 18 sati, kada su mnogi na raspustu i odlaze na kupanje, što je u suprotnosti sa savetima koje im dajemo. To su, uglavnom, školska deca i ne misle mnogo o zaštiti od sunca. Nadam se da ćemo uspeti da prilagodimo radno vreme sportskih centara i škola u skladu sa preporukama o zaštiti od UV zraka – ističe prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.
Stop solarijumima!
Prema podacima prošlogodišnjeg istraživanja lekara dermatologa iz Kliničkog centra Srbije (KCS) 30 do 40 odsto mladih devojaka sa 13 i 14 godina redovno se izlaže UV zracima u solarijumima. Upravo je to značajan faktor rizika za nastanak melanoma kod mlađih od 30 godina i uglavnom ženskih osoba.
