Od Alchajmerove bolesti oboleva svaka sedma osoba starija od 65 godina i svaka druga starija od 85 godina. Stručnjaci upozoravaju da brz porast obolelih ukazuje na globalnu epidemiju.
U svetu oko 40 miliona ljudi boluje od Alchajmerove bolesti, a procenjuje se da će se broj obolelih udvostručiti u narednih deset godina. I za ove pacijente kao i sve druge od velikog je značaja rano prepoznavanje simptoma kako bi se što pre počelo sa sa primenom odgovarajuće farmakološke, ali i nefarmakološke terapije, a sve sa ciljem poboljšanja kvaliteta života.
Simptomi
Nemogućnost pamćenja novih informacija i dogadjaja, zaboravnost, nervoza, zbunjenost, ponavljanje pitanja i gubitak interesovanja, loša orjentisanost u vremenu i prostoru-samo su neki od simptoma koje imaju osobe obolele od Alchajmerove bolesti. A njena rana dijagnostika usporava bolest za čak 5 godina. Za lekare Alchajmer je i dalje vrlo zagonetna bolest. Naučnici uzroke vide u genima, zatim u prisustvu proteina RBM3 u spinalnoj tečnosti, pa do dugoročne upotrebe lekova na bazi benzodijazepina, odnosno lekova za spavanje.
Lečenje
Lekovi mogu da uspore napredak bolesti i ublaže simptome.Ukoliko se primene na vreme kupuje se dragoceno vreme i odlaže momenat da oboleli postane potpuno zavisan od svoje okoline. Mada će nega i kućno zbrinjavanje biti neophodni kasnije u toku bolesti. Terapeutski postupci, kao što su psihoterapija, muzikoterapija, terapija slikanjem, vežbe pokreta i percepcije mogu biti dopuna terapiji lekovima i pomoći obolelom da održi samopouzdanje i samostalnost.
Oboleli od Alchajmera u jednom trenutku postaje potpuno zavistan od svoje neposredne okoline tj.porodice.Ono što porodici najteže pada osim konstantne brige je nedostatak informacija o samoj bolesti jer ih previše i nema pa im draga osoba postaje potpuno nepredvidiva, a tokovi bolesti variraju.
Smatra se da u Srbiji ima oko 20.000 osoba obolelih od Alchajmera. O njima brinu uglavnom njihovi najbliži.
