Pacijenti koji nemaju svoja udruženja, teže dolaze do potrebnih terapija. Takozvane „zanemarene“ onkološke bolesti u značajnoj meri otežavaju život pacijenata koji od njih boluju, ukazao je na konferenciji za novinare Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije. On je istakao da je veliki broj pacijenata u ovoj kategoriji koji boluju od raka mokraćne bešike, tumora glave i vrata, karcinoma bubrežnih ćelija i raka prostate.

Kada  je u pitanju karcinom mokraćne bešike, statistički podaci pokazuju da je u Srbiji rak mokraćne bešike „zaboravljeni rak“, koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da sa tom opakom bolešću duže i bolje žive.

– Pacijenti sa rakom mokraćne bešike javljaju se kasno, zato je veoma je važno da  svako ko primeti neke simptome, a pogotovo krv u urinu odmah javi lekaru. Više od 2.500 hiljade ljudi oboli svake godine u našoj zemlji od raka mokraćne bešike, dok za više od 1.000 njih ova bolest ima fatalan ishod, i zato je veoma bitno uvođenje imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja, izjavio je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije                            

Govoreći o tumorima glave i vrata prof. dr Borislava Nikolin,  sa Instituta za onkologiju Vojvodine istakla je da se tumori glave i vrata javljaju većinom u starosnoj dobi od 50 do 70 godina. Najčešće se javljaju rak usne šupljine, ždrela, grkljana, usana, sinusa, epifarinksa i pljuvačnih žlezda. Nažalost i pored savremene dijagnostike u oko 75 odsto slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu (uznapredovali operabilni ili inoperabilni stadijum bolesti i ređe metastatski). Za tu grupu bolesnika mogućnost lečenja u Srbiji značajno je ograničena i podrazumeva kombinaciju hemioterapije, zračne terapije i ciljane terapije (biološka terapija) kod ograničene grupe bolesnika.

Prof. dr Nikolin je istakla da imunoterapija igra važnu ulogu u lečenju tumora glave i vrata, tako što aktivira bolesnikov imunološki sistem da ciljano napada tumorske ćelije. Blokiranje određenih imunoloških regulatora, omogućava imunološkom sistemu da se efikasnije bori protiv tumora. Ona je istakla da je od velikog značaja da se za bolesnike obolele od tumora glave i vrata, obezbedi najbolja moguća zdravstvena zaštita i da se bolesnici u Srbiji leče po preporukama i vodičima za lečenje Evropskog udruženja medikalnih onkologa (ESMO).

Karcinom bubrežnih ćelija predstavlja najčešći malignitet bubrega. Godišnje se u Srbiji dijagnostikuje oko 800 bolesnika. Oko 25-30 odsto obolelih ima metastaze već pri dijagnozi, a do 30 odsto lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze nakon hirurškog tretmana, izjavila je naučni saradnik  prim. dr sci. med. Suzana Matković, medikalni onkolog  sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Ona je istakla da je uvođenje ciljane terapije u lečenje karcinoma bubrežnih ćelija produžilo  medijanu preživljavanja do 36 meseci, ali je zbog razvoja rezistencije i neželjenih efekata na ove lekove i dalje postojala potreba za efikasnijom terapijom. Razvojem imunoterapije i sinteze moćnih lekova poznatih kao imuni „chekpoint “ inhibitori, omogućeno je produženje medijane preživljavanja na čak 55 meseci u lečenju ove bolesti.

U Srbiji je imunoterapija dostupna za lečenje karcinoma bubrežnih ćelija od 2022. ali samo u drugoj terapijskoj liniji. Kako su  efekti lečenja najbolji kada se ovako moćna terapija primeni što ranije, trebalo bi omogućiti lečenje najefikasnijom terapijom koja danas predstavlja standard u svetu, a to je kombinacija dva imuna „chekpoint“ inhibitora odnosno kombinacija imuno „chekpoint“ inhibitora i target terapije već u prvoj liniji lečenja.  Kombinacija dve imunoterapije takodje pokazuje veliku efikasnost i u lečenju uznapredovalog melanoma i trenutno predstavlja svetski terapijski standard (sa najdužom medijanom preživljavanja –72 meseca),  dok se kombinacije imunoterapije i nekih drugih lekova već nalaze na Listi lekova RFZO za lečenje metstatskog karcinoma pluća i metastatskog karcinoma dojke u prvoj  liniji lečenja.

Dr Matković je naglasila da poseban akcenat treba staviti na grupu od oko 20% pacijenata obolelih od  karcinoma bubrežnih ćelija nesvetloćelijskog histološkog podtipa. Ovo je grupa pacijenata za koje u Srbiji ne postoji dostupna terapija u okviru redovnih indikacija RFZO-a, što treba korigovati u skladu sa svetskim preporukama.

Prim. dr Suzana Matković osvrnula se i na rak prostate, navodeći da ne postoji prevencija

i da je zato je važno rano otkrivanje i adekvatno lečenje ove bolesti.  Faktori rizika za nastanak raka prostate su na prvom mestu genetska predispozicija, starija životna dob i etnička pripadnost. Muškarci koji u bližoj porodici imaju slučajeve raka prostate (otac, deda, pradeda) treba od 45. godine da krenu na redovne urološke preglede. Ukoliko bolest nije prisutna u porodici, dovoljno je od 50-te godine starosti jedanput godišnje uraditi PSA test iz krvi (prostata specifični antigen) i otići na pregled kod urologa. Najčešći simptomi su učestalo mokrenje, nemogućnost zadržavanja mlaza, noćno mokrenje, kao i krv u mokraći. Kada se rak prostate otkrije u ranom stadijumu, procenat izlečenja je izrazito visok. Lečenje zavisi od stadijuma i agresivnosti bolesti, životnog doba, zdravstvenog stanja pacijenta, ali i od njegovih želja i očekivanja.

Cilj savremene terapije jeste da rak prostate prevede u hroničnu bolest uz koju će oboleli moći nesmetano da radi i obavlja uobičajene životne aktivnosti. Ono što je jako važno za nas medikalne onkologe i urologe, i pre svega pacijente, jeste da imamo dostupne terapijske opcije. U poslednjih 15 godina u svetu su registrovani inovativni lekovi koji menjaju tok i ishod bolesti, u smislu produženja života i očuvanja dobrog kvaliteta života, kao i socijalne i radne aktivnosti. Zahvaljujući razumevanju RFZO, od ove godine na Listi lekova u Srbiji se nalazi novi lek (ARTA lek) za terapiju metastatskog hormonski osetljivog raka prostate. Uvodjenjem ARTA lekova uz androgen deprivacionu terapiju značajno se odlaže dalje napredovanje bolesti. Ova terapija se primenjuje već u hormon senzitivnoj fazi bolesti, pri pojavi metastaza. Ovim je, uz već dostupnu inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma, našim pacijentima omogućeno efikasnije lečenje. Redovni urološki pregledi, rana dijagnoza, pravovremeno i adekvatno lečenje ključni su u lečenju raka prostate – zaključuje dr Matković.