Udruženje Potent želi da upozori javnost i donosioce odluka na veliki zastoj u borbi protiv HIV u Srbiji i uprevenciji i u lečenju, koji je pre svega uzrokovan izmenama u režimu rada zdravstvenih ustanova i lekara u COVID 19 epidemiji, ali i promenama u dostupnosti terapija koje su trenutno na raspolaganju pacijentima u Srbiji.
Veliki napori i odlični rezultati koji su poslednje decenije napravljeni u borbi protiv HIV u Srbiji lako sada mogu da budu anulirani.
Šta uzrokuje trenutnu situaciju? Infektolozi i epidemiolozi koji se bave kontrolom HIV epidemije, kao i drugih polnih bolesti, okupirani su gotovo isključivo kovidom.
Oblasti prevencije, rane detekcije i lečenja HIV infekcije tako ostaju hronično zanemareni, a za posledicu imamo smanjen obim testiranih, dijagnostikovanih, kao i remećenje kontinuiteta i kvaliteta lekarskog praćenja lečenja pacijenata sa HIV-om.
Povlače se stari lekovi za HIV, a novi ne dolaze
Od početka kovid epidemije do danas, paleta lekova za HIV u Srbiji smanjena je za pet antiretrovirusna leka, dok od 2017. nije uveden ni jedan nov lek. U zemljama okruženja koje nam mogu poslužiti kao referentne (Hrvatska, Slovenija), stari lekovi su zamenjeni novim u skladu sa vodičima za lečenje, dok kod nas Fond za zdravstveno osiguranje još uvek nije odlučivao o zahtevima za nove antiretrovirusne lekove, predatim 2019. i 2020.
HIV odeljenja ne rade ili rade smanjenim kapacitetima
Bez kontinuiranog praćenja efekta lečenja, ne možemo govoriti o uspešnoj kontroli HIV epidemije u Srbiji. Bez kontinuiranog praćenja funkcija jetre, bubrega i drugih zdravstvenih parametara, ne možemo reći da brinemo za zdravlje i kvalitet života osoba koje žive sa HIV-om. Rezultati ankete među pacijentima pokazuju da 42% njih nije od početka epidemije obavilo osnovne laboratorijske analize! Dok neke bolnice i pojedini lekari ulaze i izlaze iz kovid sistema, infektivne klinike i infektolozi sa odeljenja za HIV u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu su gotovo hronično usmereni na lečenje kovid pacijenata.
Dodatni problem je da se suočavamo i sa alarmantnim skokom broja inficiranih sifilisom, o čemu takođe nema informacija u javnosti. Lekari često ne prepoznaju simptome, pa se infekcija najčešće dijagnostikuje u kasnoj fazi, ako se uopšte i otkrije. Nakon dijagnostike nastaje problem, jer zdravstvene ustanove nemaju benzatin penicilin, koji je lek izbora. Ovaj lek je registrovan i dostupan, ali ga ključne zdravstvene ustanove ne nabavljaju.
