U Srbiji od psorijaze boluje oko 150.000 dece i odraslih.A pošto i dalje nemamo jedinstven registar, pretpostavlja se da postoji veliki broj pacijenata koji “luta” u traženju dijagnoze. Bolest s može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi, kod oba pola, ali najčešće se uočava kod mladih.
Psorijaza je hronična bolest kože i od psorijaze mogu da obole svi.Simptomi su crvenilo kože u vidu mrlja koje se peruta, svrbi i ljušti. Promene s mogu javiti svuda po telu ,ali su najčešće na laktovima,kolenima i kosmatom delu glave. Uzrok nastanka ove uporne,dosadne i depresivne autoimune bolesti nije poznat. Jedan od faktora rizika su geni. Ako jedan roditelj boluje od psorijaze, verovatnoća da dete oboli je 10 do 20 odsto, a ako je oba roditelja imaju verovatnoća raste na 50 odsto. Prema rečima doktora Predraga Majcana, načelnik Odeljenja za dermatovenerologiju KBC „Zvezdara“ i predsednik Društva za borbu protiv psorijaze Republike Srbije bolest mogu da aktiviraju infekcije i stres.
– To mogu da budu razne infekcije: virusne, bakterijske – česte streptokokne upale grla. Pojedini lekovi, kao što su betablokatori, soli litijuma, pojedini nesteroidni antiinflamatorni lekovi, mogu da budu provocirajući faktor. Razne povrede, takođe mogu izazvati nastanak psorijaze. Ipak, smatra se da je stres glavni izazivajući faktor.
– Nekada se smatralo da od psorijaze obolevaju potpuno zdravi ljudi. Danas je to mišljenje prevaziđeno, i dokazano je da oni koji imaju psorijazu imaju i veću sklonost ka drugim bolestima: kardiovaskularnim, Kronovoj bolesti, hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, depresiji i anksioznosti. Utvrđeno je da ovi pacijenti u većem procentu konzumiraju alkoholna pića i puše, i tako još više narušavaju zdravlje.
Psorijaza nije zarazna,ali je veoma neprijatna i teško se leči.Terapija je individualna i zavisi od uzrasta pacijenta,zatim zavisi od toga koliko je i na kojim mestima zahvaćena površina kože.
– Terapija se nekada menja – kaže doktor Majcan – jer se dešava da posle nekog vremena kod određenih pacijenata prestaje da bude efikasna. Ukoliko pacijent ima manji broj promena, za lečenje se koristi lokalna terapija. Započinje se keratoliticima kojima se skidaju ljuspe. Potom se prepisuju: kortikosteroidi, kalcipotriol, tazaroten, antralin, preparati katrana i druga lokalna terapija. Ako je zahvaćena veća površina kože teško je kreme mazati na tolikoj površini, pa se uključuje neki od vidova opšte terapije: fototerapija (PUVA ili UVB), acitretin, metotreksat, ciklosporin ili biološka terapija.
