Zbog čega smo na neslavnom četvrtom mestu na evropskoj listi obolelih od ove teške bolesti?
– Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu po broju obolelih žena od karcinoma grlića materice, pokazuju najnoviji podaci GLOBOCAN-a, (sveobuhvatan pregled incidence, mortaliteta i prevalence karcinoma u 184 zemlje sveta pod vodstvom SZO) a povodom obeležavanja Nedelje prevencije karcinoma grlića materice. Podaci ukazuju i da se godišnje u Srbiji dijagnostikuje oko 1100 novih žena obolelih od ove bolesti.
Karcinom grlića materice je četvrti najučestaliji maligni tumor kod žena, od koga svaka 2 minuta u svetu jedna žena, izgubi bitku sa ovom bolešću. Među njima je čak 40 odsto žena koje imaju manje od 50 godina starosti.
U Srbiji žene u 60 odsto slučajeva ovu vrstu karcinoma prepoznaju kasno. To potvrđuju najnoviji epidemiološki podaci sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, raspodela stadijuma bolesti u trenutku dijagnoze su:
- Rani 32%
- Uznapredovali 50-55%
- Metastatski 10%
Stručnjaci ukazuju da se karcinom grlića materice može sprečiti i izlečiti ako se prepozna na vreme, pa su podjednako su važni prevencija (vakcinacija), rani skrining, ali i efikasno lečenje svih stadijuma
Mr sc med dr Petar Radlović, ginekolog-onkolog, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije:
Praksa je pokazala da je najefikasniji način smanjenja učestalosti raka grlića materice uvođenje organizovanih skrining pregleda koji se sprovode kod žena od 21. do 65. godine starosti na svakih 3 do 5 godina. Skrining pregled obično podrazumeva Papanikolau test kao osnovni dijagnostički metod. Ipak, 32 odsto slučajeva ne bude detektovano ovom metodom, pa se u tu svrhu može koristiti i HPV (human papilloma virus) test, koji se poslednjih godina sve više primenjuje u cilju efikasnijeg otkrivanja pacijentkinja sa potencijalnim premalignim i malignim promena na grliću materice.
Prim. mr sc med dr Suzana Vasović, onkolog, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije:
Lečenje karcinoma grlića materice zavisi od stadijuma bolesti. Najkompleksnije je lečenje nakon ponovne pojave bolesti (perzistentni, rekurentni i metastatski karcinom) po sprovedenom primarnom lečenju, jer su terapijske mogućnosti sistemskog lečenja u Srbiji limitirane. Za najteže bolesnice dostupan je samo jedan hemioterapijski protokol (lek na bazi cisplatine) koji imaju svoju ograničenu efikasnost, što je oskudno u poređenju sa svetskim i evropskim standardima lečenja.
Savremena takozvana „biološka terapija“ u kombinaciji sa hemioterapijom ima bolju efikasnost i danas predstavlja važnu terapijsku opciju u lečenju pacijentkinja sa perzistentnim, rekurentnim i metastatskim karcinomom grlića materice i nadamo se da će uskoro biti dostupna i kod nas.
