Oboljenja mrežnjače poput dijabetičke retinopatije (DR), dijabetičkog makularnog edema (DME) i senilne degeneracije makule (nAMD) predstavljaju vodeće uzročnike gubitka vida širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 2,2 milijarde ljudi suočava se sa nekim oblikom oštećenja vida, od kojih bi milijardu moglo biti sprečeno ili lečeno. U Srbiji, procenjuje se da više od 138.500 ljudi živi sa ovim oboljenjima, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za medije na kojoj su učestvovali predstavnici tri vodeća udruženja u Srbiji „ Bono vido“, „ Žuta mrlja“ i „Gledamo srcem“, kao i prof. dr Dijana Risimić i farmakoekonomista Jovan Mihajlović.
Na konferenciji je rečeno da gubitak vida ne samo da značajno utiče na kvalitet života i mentalno blagostanje, već nosi i značajne ekonomske posledice. Više od 60% informacija o svetu oko nas dobijamo upravo preko čula vida, što naglašava važnost očuvanja ove vitalne funkcije. Osobe sa nAMD imaju kvalitet života koji je uporediv ili čak lošiji od onih koji se suočavaju sa teškim oboljenjima kao što su kolorektalni karcinom ili multipla skleroza. Očuvanje vida ne samo da doprinosi održavanju produktivnosti radno aktivne populacije, već i sprečava pogoršanje njihovog stanja i prelazak u invaliditet, što bi dalje opteretilo društvo u celini.
U Srbiji, lečenje retinalnih oboljenja je izazovno i ograničeno u svom obimu. Sa samo jednim anti-VEGF lekom dostupnim preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to za veoma ograničenu populaciju pacijenata sa DME, a bez dostupne terapije za nAMD, postavlja se pitanje ukupne dostupnosti i efikasnosti lečenja. Ovaj manjak terapijskih opcija rezultira direktnim negativnim reperkusijama i po brojne ekomomske parametre.
Udruženje pacijenata „Bono vido“ zajedno sa stručnjacima sa očne klinike Univerzitetskog Kliničkog centra u Srbiji sprovelo je istraživanje troškovnog opterećenja dijabetičkim makularnim edemom i neovaskularnom senilnom degeneracijom makule koje je pokazalo da prosečni troškovi iznose 9k EUR godišnje za DME pacijenta lečenog u UKCS, odnosno 5.2k EUR godišnje za nAMD pacijenta.
U obe bolesti indirektni troškovi (troškovi koje snosi pacijent i porodica) su relativno visoki a među pacijentima sa potpunim gubitkom vida apsolutna vrednost troškova po pacijentu se udvostručuje, a struktura pomera još više ka indirektnim troškovima. Pa tako, godišnji trošak slepe osobe sa nAMD iznosi 9k eura ( 57% indirektnih i 43% direktnih troškova) dok se trošak za DME osobu udvostručuje i iznosi 19k eura (73% indirektni troškovi I 27% direktni troškovi).
