Pucanje sluznice analnog kanala nije retkost, ali mnogi sa odlaskom lekaru čekaju mesecima. Većina tegoba može da se reši bez operacije, a kada je ona potrebna, uspeh je visok.
Mala pukotina na izlazu debelog creva, dugačka tek nekoliko milimetara, može čoveku da zagorča svakodnevicu. Reč je o analnoj fisuri, jednom od najčešćih uzroka bola i krvarenja u predelu čmara. Zbog osetljivosti teme, mnogi je kriju, pokušavaju da je leče na svoju ruku ili je pogrešno pripisuju hemoroidima. Lekari upozoravaju da je to najčešći razlog što akutna tegoba pređe u hroničnu.
Šta je fisura
Fisura (lat. fissura ani) je uzdužna rana, odnosno pukotina u sluznici i koži analnog kanala. Najčešće se javlja na zadnjem zidu, prema trtici, a nešto ređe na prednjem, što je češće kod žena. Pojavljuje se u svim uzrastima, od odojčadi do starijih osoba, a najčešće kod mladih i sredovečnih.
Prema trajanju, razlikuju se akutna fisura, koja traje do šest nedelja, i hronična, koja se održava duže. U hroničnoj fisuri rana ima podignute, zadebljale ivice, na dnu se vide vlakna unutrašnjeg mišića zatvarača, a često se formira i kožni režanj, takozvana “stražarska kvržica”, ili zadebljala papila iznad rane.
Kako nastaje
Najčešći okidač je čvrsta stolica pri kojoj dolazi do naprezanja i mehaničke povrede sluznice. Podjednako može da je izazove i učestala proliv, jer dugotrajna iritacija slabi kožu. Među uzrocima se pominju i porođaj, povrede, analni odnos i ponavljane lokalne iritacije.
Važnu ulogu ima i mišić zatvarač. Bol izaziva grč unutrašnjeg sfinktera, grč smanjuje dotok krvi u već povređeno tkivo, a slabo prokrvljena rana teško zarasta. Tako nastaje začarani krug: bol, grč, slabije prokrvljenje, a zatim novi bol. Zbog toga mnoge fisure ne zarastu same od sebe.
Kako se prepoznaje
Tipičan simptom je oštar, žareći bol tokom pražnjenja, koji može da potraje i nekoliko sati posle toga. Uz bol se obično javlja svetlocrvena krv na toaletnom papiru ili na površini stolice. Neki ljudi, plašeći se bola, odlažu odlazak u toalet, što stolicu čini još tvrđom i pogoršava problem.
Dijagnoza se najčešće postavlja razgovorom i pregledom, jer fisura se obično vidi pažljivim razmicanjem međice. Zbog jakog bola, detaljniji pregled prstom ili instrumentom često se odlaže, a ponekad je potrebna i anestezija. Ako je fisura na neobičnom mestu, ako ne zarasta uprkos lečenju ili ima atipičan izgled, lekar će razmotriti i druge uzroke, među kojima su zapaljenske bolesti creva, infekcije i, ređe, tumori. Zato svako krvarenje iz čmara treba da pregleda lekar, a ne da se podrazumeva da je reč o “običnoj” fisuri ili hemoroidima.
Može li se sprečiti
Prevencija se u najvećoj meri svodi na to da se stolica održava mekanom i redovnom. Preporučuje se ishrana bogata vlaknima (povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke), dovoljan unos tečnosti i redovno kretanje. Treba izbegavati naprezanje i dugo sedenje u toaletu, a osećaj potrebe za pražnjenjem ne treba potiskivati. Proliv takođe valja lečiti, jer i on iritira kožu. Higijena treba da bude nežna, bez agresivnih sapuna i grubog trljanja.
Kako se leči
Lečenje se odvija u stepenima. Kod svežih fisura prva linija je konzervativna: ishrana sa više vlakana, po potrebi preparati koji omekšavaju stolicu, topla sedeća kupka nekoliko puta dnevno i, prema savetu lekara, lokalni preparati za ublažavanje bola. Velika većina akutnih fisura zaceli na ovaj način u roku od nekoliko nedelja.
Kada fisura pređe u hroničnu, najčešće se uvode lekovi koji opuštaju mišić zatvarač i popravljaju prokrvljenost rane. To su masti na bazi nitroglicerina ili blokatora kalcijumovih kanala (diltiazem, nifedipin), koje se nanose lokalno nekoliko nedelja. Ako ni to ne pomogne, moguće je ubrizgavanje botulinum toksina u mišić zatvarač, čime se on privremeno opušta.
Ukoliko konzervativne mere zakažu, na red dolazi hirurško lečenje. Najčešći zahvat je bočna unutrašnja sfinkterotomija, kojom se mali deo unutrašnjeg mišića preseca kako bi se smanjio grč. Kod odabranih bolesnika, naročito kada je mišićna funkcija ranije oslabljena, primenjuju se drugi zahvati, poput isecanja fisure ili plastike režnjem sluznice.
Koliko je lečenje uspešno
Prema stručnoj literaturi, većina akutnih fisura zaceli konzervativnim merama. Kod hroničnih fisura, lekovi u masti daju zarastanje u otprilike polovini do dve trećine slučajeva, uz mogućnost da se tegobe vrate posle prekida terapije. Hirurško lečenje je najuspešnije, sa zarastanjem u preko 90 odsto slučajeva i znatno manjom verovatnoćom povratka. Cena je mali rizik od privremenih ili, ređe, trajnih tegoba sa kontrolom stolice ili gasova, zbog čega operaciju treba da planira iskusan hirurg, nakon razgovora sa bolesnikom o prednostima i rizicima.
Uz lečenje, ključna je dosledna prevencija, jer fisura ume da se vrati ako se navike ne promene.
Kada kod lekara
Lekaru, najbolje proktologu ili hirurgu, treba se javiti ako bol i krvarenje traju duže od dve do tri nedelje, ako se ponavljaju, ako je krvarenje obilno ili ako se uz tegobe javljaju gubitak telesne mase, promena navika pražnjenja ili groznica. Ranim lečenjem se u većini slučajeva izbegava operacija.
